У Градској библиотеци у Требињу одржано је књижевно вече посвећено промоцији пјесничког опуса Јована Братића и првијенца књиге поезије „Одјеци тишине“ наше младе суграђанке Дражене Видачић.
пјесницко веце јована братица и дразене видациц (1).ЈПГ
Јован Братић је познат широј публици по досадашњим историјским стрип романима “Невесињска пушка”, “Битка на Вучјем долу”, “Вожд Карађорђе” и “Краљевић Марко”, а недавно промовисан и стрип „Понори зла“.
У свом опусу има и три збирке пјесама.
Његова поезија има широк дијапазон јер се креће од друштвено-социјалне, преко историјско-родољубиве, завичајно-емотивне до љубавне.
Заволио је поезију по узору на Шантића, Илића, Ракића, Дучића, Јесењина и то су пјесници чије стилске фигуре, метафоре и мотиви дотицали Братићеву душу.
„Живјети у Херцеговини, а не писати родољубиву поезију, мислим да не иде једно са другим“, рекао је Братић, додајући да је ово подручје на вјетрометини великих сила, па да је зато писати родољубиву поезију стил и начин живота.
Од почетка писања поезије до садашњих дана видљиво је пјесничко сазријевање Братића као пјесника по тематици, структури, пјесничкој метрици. Његових 15 пјесама објављено је у антологији савремене српске лирике у источној Херцеговини „Херцеговачки вијенац“, коју је уредио проф. др Гедеон Стајић.
Требињској публици представила се и Дражена Видачић са збирком поезије „Одјеци тишине“ коју је припремала двије године.
„У средњој школи сам почела то да сакупљам и нико није до прије двије године знао да пишем док нисам свој рукопис предала Новици Телебаку“, искрена је Видачић.
пјесницко веце јована братица и дразене видациц (2).ЈПГ
Са пуно љубави и поноса испричала је и једну анегдоту везану за њу и Новицу Телебака.
Наиме, када је прије осам година долазила у библиотеку на корицама књиге написала је пјесму коју је игром случаја прочитао Телебак. Након прочитане пјесме поклонио јој је тада три књиге уз реченицу: „Ако икада будеш издавала књигу надам се да ћеш то урадити у Књижевној заједници ‘Јован Дучић'“.
„Мојој срећи није било краја сада кад је то урађено“, прића Видачић.
У њеној поезији има различитих мотива и „слика је једног филозофског духа, немирног и страсног, који тежи да досегне „крилате даљине“, ухвати „вјечност за крила“ и сазна тајну свијета, каже у рецензији професор Милана Бабић.
„Десно није моје
Оно често лаже
Лијево ми је привржено
Оно ме и даље воли
Увијек намигне и поздрави
Десно је равнодушно
Само често трепће
Лијево води од срца
А десно од памети
Лијево је ипак моје“.
Вечерашњу промоцију је организовала Књижевна заједница „Јован Дучић“, СПКД „Просвјета“ и Градска библиотека Требиње.