„Драги господине Дучићу, нека Вам oвa моја црвена књига каже oвo: Ваше дело je постало својина једног народа. Вашим именом се заклињу покољења. Али, када би нешто било могућно дa једном буде заборављено Ваше име u изгубљено Ваше дело, чврсто верујем дa би младићи и девојке тих далеких нараштаја хтијући дa изразе оно што je најлепше у њима oд бола и љубави проговорили језиком Ваше поезије, нашли исте, Ваше, речи и усклике. To je судбина великих песника.“
Одувек сам хтео дa Вам кажем oвo:
Ваш искрени поштовалац Иво Андрић
Једна врста поклона je и завјештање (легат). Познате или мање познате личности из културног и јавног живота често своје приватне библиотеке поклањају народним или неким другим библиотекама. Ha тај начин приватне библиотеке постају дио националног, културног блага, a књиге које припадају легату не износе се из библиотеке.
Љубитељи књиге у Требињу имали су срећу да се у њиховом граду родио велики пјесник Јован Дучић, који je свом граду и његовим становницима, поред неколико споменика који га украшавају и чине јединственим, поклонио и приватну библиотеку.
Љубиша Кораћ je у „Гласу Требиња“ у чланку под називом „Народна библиотека – значајна културна установа у Требињу“ написао сљедеће: „Нема ближих података о томе колико и каквих књига садржи библиотека пок. Јована Дучића, али je сигурно да ће бити врло богата, пуна зналачки одабраних и ријетких примјерака свјетске литературе из разних области и на разним језицима.
Тако je и било, a делегација предвођена управо Љубишом Кораћем донијела je у Требиње Дучићеву библиотеку и архиву.
Двије године касније, група библиотекара на челу са професором Слободаном Јовановићем извршила je стручну обраду библиотеке јер je пошиљка при доласку само инвентарисана, али каталошка обрада није урађена. Каталог, који je професор Јовановић урадио прије 35 година, никада није штампан.
Легат Јована Дучића се састоји од два фонда публикација: требињског и америчког. Још прије Другог свјетског рата Јован Дучић је поклонио Требињу око 1400 публикација и оне представљају требињски фонд.
Одласком у Америку, Дучић са собом носи и своју библиотеку коју ће, касније, оставити Требињу.
Почетком 60-тих година прошлог вијека ова библиотека стиже из Америке у Требиње и то је тзв. амерички фонд.
Унутар оба фонда књига и осталих библиотечких јединица постоји класификација на одређене групе. Класификацију је урадила комисија састављена од стручњака из Националне библиотеке БиХ и Народне библиотеке Србије.
АМЕРИЧКИ ФОНД има 3889 наслова и подјељен је у 10 група:
- група: Дучићева сопствена дјела (21 наслов)
- група: Публикације поклоњене Јовану Дучићу (290 наслова)
Дјела су, углавном, са посветом а поклањали су их многи аутори, издвојићемо неке: Иво Андрић, Владимир Назор, Бранко Ћопић, Слободан Јовановић, Вељко Петровић, Милан Кашанин, Густав Крклец и многи други.
- група: Енциклопедије, рјечници, приручници (332 наслова) (референтна збирка)
Веома вриједна и луксузно опремљена издања, међу којима се истиче Велика енциклопедија Француске која има 31 том.
Публикације, углавном, потичу из 19. вијека и почетка 20. вијека.
- група: Публикације на француском језику (1316 наслова)
Ова група је најбројнија и подјељена је на двије подгрупе:
а) дјела француских писаца на француском језику (901 наслов)
Многа дјела из ове подгрупе су старијег датума а потичу из 18. и 19. вијека. Навешћемо нека од њих: Волтерова дјела из 1736. године, Монтескјеова дјела из 1761. године, Ла Фонтерове „Басне“ из 1813. године и др.
б) дјела страних писаца преведена на француски језик (415 наслова)
Веома значајна дјела славних писаца налазе се у овој подгрупи. Ту су: Вергилијеве „Буколике“, Цезарови „Комнетари“, Хомерова „Илијада“ и „Одисеја“, Дантеова „Божанствена комедија“, Аристофаново „Позориште“, Херодотова „Историја“ и многа друга.
- група: Публикације на српском језику (548 наслова)
У овој групи налазе се дјела многих значајних писаца, наших и страних. Ту је: поезија Алексе Шантића, Ђуре Јакшића, Милана Ракића, Јована Јовановића Змаја, Густава Крклеца, Владимира Назора и многих других.
Такође, овој групи припадају и сабрана дјела Милоша Црњанског, Његоша, Милана Глишића, Светозара Ћоровића, Јована Стерије Поповића и осталих великана српске књижевности.
- група: Дјела на италијанском језику (329 наслова)
Иако нема много наслова, ова група садржи дјела највећих италијанских стваралаца, међу којима се истичу: Данте Алигијери, Франческо Петрарка, Ђовани Бокачо, Николо Макијавели и др. Неке публикације представљају права умјетничка дјела због луксузног повеза којима су опремљене.
У овој групи налази се неколико дјела која представљају најстарије примјерке Дучићевог легата и датирају од прије неколико вијекова.
- група: Дјела на енглеском језику (96 наслова)
У овој групи наилазимо на многе публикације у кожном и платненом повезу, веома луксузних издања. Ту су цјелокупна дјела Вилијама Шекспира, као и Џорџа Гордона Бајрона. Поред њих, заступљена су и дјела Оскара Вајлда, Бернарда Шоа, Френсиса Бејкона, Чарлса Кингслија и др.
- група: Дјела на њемачком језику (48 наслова)
Међу публикацијама 8. групе вриједно је истаћи многобројна Гетеова дјела, дјело Адама Смита, Екермана, као и Толстојев „Дневник 1895. – 1899.“
- група: Периодика (наши и страни листови и часописи – 216 наслова)
Издвојићемо неке: мостарску „Зору“ чији је уредник био и Јован Дучић (заједно са Шантићем и Ћоровићем), „Гласник српског ученог друштва“, „Летопис Матице српске“, „Преглед“, „Просвета“, „Српски књижевни гласник“ и остали.
Јован Дучић је своју дипломатску каријеру обављао у многим европским и неким ваневропским државама па је, отуда, у легату велики број страних часописа. Ту су примјерци из Италије, Шпаније, Француске, Швајцарске, Румуније, Мађарске, Грчке и тд.
- група: Архив (695 наслова)
У оквиру ове групе извршена је даља подјела на 7 подгрупа. То су:
А – рукописи (82 наслова)
B – преписка (355 наслова)
V – рачуни, извјештаји, позивнице (49 наслова)
G – исечци из штампе (14 наслова)
D – проспекти (9 наслова)
Đ – планови и карте (4 наслова)
Е – исправе и друго (6 наслова)
Ž – разгледнице и репродукције (12 наслова)
Z – фотографије и друго (164 наслова)
ТРЕБИЊСКИ ФОНД је подјељен у 7 група:
- група: Дучићева сопствена дјела – нема публикација
- група: Дјела поклоњена Јовану Дучићу (81 наслов)
Све публикације из ове групе садрже посвету. Многобројни књижевници, домаћи и страни, поклонили су своја дјела Јовану Дучићу. Нека од њих су: Гвидо Тартаља, Милош Ђурић, Јован Скерлић, Андрија Лубурић и т.д.
- група: Речници, приручници, енциклопедије (99 наслова)
Највише је дјела на француском језику а има их и на њемачком, италијанском и српском језику. Осим ријечника, заступљене су и граматике, приручници из разних области (историја, музика, умјетност, право и т.д.), каталози и остало.
- група: Дјела на француском језику
Ова група је као и код америчког фонда, подјељена на двије подгрупе:
а) дјела француских писаца на француском језику (298 наслова)
У овој групи налазе се дјела великих француских писаца: Виктора Игоа, Александра Диме, Флобера, Балзака, Золе и др.
б) дјела страних писаца преведена на француски језик (55 наслова)
Веома очувана и вриједна дјела сусрећемо у овој групи. Ту су: „Сабрана дјела“ Лава Толстоја, „Атински Устав“ Аристотела, Еразмова „Изабрана дјела“ и др.
- група: Дјела на српском језику (130 наслова)
У овој групи наилазимо на велику разноликост. Навешћемо нека, од великог броја интересантних, дјела: „Цвеће зла“ Шарла Бодлера (превод са француског језика), „Сонети“ Милутина Бојића, „Врела крв“ (новеле) Борислава Станковића, „Зачарани круг“ Гвида Тартаље и др.
Још нека дјела привлаче пажњу: „Преглед издања Српске Краљевске академије од 1886. – 1936. године“, „Споменица Петра Кочића“ у издању одбора за помен Петра Кочића, „Српски летопис за годину 1854. Део I и т.д.
- група: Дјела на италијанском језику (110 наслова)
Публикације на италијанском језику, не само италијанских, већ и свјетских писаца, налазе се у овој групи. Ту су дјела Ивана Тургењева, Монтењови „Изабрани есеји“, „Божанствена комедија“ Данте Алигијерија, нека дјела Гетеа, Мопасана, Оскара Вајлда и т.д.
- група: Дјела на енглеском језику (542 наслова)
Велики број публикација старијег датума (19. вијек) дјела богата илустрацијама, романи, студије, монографије, драме и др. налази се у овој групи.
Поменућемо само неке од писаца: Чарлс Дикенс, Стендал, Шекспир, Толстој, Џорџ Елиот и т.д.
- група: Дјела на њемачком језику (86 наслова)
Преводи дјела Виктора Игоа, Достојевског, Дантеа, „Сабрана дјела“ Густава Фрајтога, „Никола Тесла и његов рад“ од Славка Бокшана, историјски романи и студије само су дјелић онога што припада овој групи дјела.
| Амерички фонд: | 3889 | наслова |
| Требињски фонд: | 1401 | наслов |
| Укупно: | 5290 | наслова |
У кратким цртама, ово је легат Јована Дучића, великог српског пјесника. Представља културно добро од великог значаја, не само за Требиње, већ и за Републику Српску. Смјештен је у просторијама Народне библиотеке Требиње и може се погледати сваког радног дана од 7.30 до 19.30. часова.