
Српско удружење „Ћирилица“ Требиње овог викенда домаћин је „Школе палеографије“, чији су полазници студенти из Никшића и Бањалуке, са катедри за српски језик и књижевност и историју.
„Замисао је да се повезују простори српског језика и историје, да се сабирамо, заједно истражујемо и да учимо наше младе – колико богатство и какво насљеђе нашег језика и историје постоји на овим просторима“, каже проф. др Јелица Стојановић, која је у Требиње стигла са групом студената Одсјека за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу.
Тим прије, додаје она, што се о палеографији – изучавању писма на старим натписима и рукописима, код нас мало и учи и предаје – у књигама и на катедрама.
„Данас су студенти по први пут могли да виде како се рашчитавају стари споменици и кад се тако нешто види и осјети уживо – послије дуго остаје у сјећању. Ово је за њих било заиста значајно искуство“, истиче Стојановићева.
Предвођена истраживачем писаног споменичког насљеђа Гораном Комаром, студентска експедиција два факултета обишла је данас неколико средњовјековних некопола са ћириличним натписима у Горњем Ходову, Радимљи и Видоштаку код Стоца, те Величанима код Требиња.
„Жељели смо да студенти и постдипломци, историчари и лингвисти, посјете ове знаметите споменике, који су за наш народ, нашу политичку и црквену историју изузетно драгоцјени, да прстима дотакну и осјете ове натписе. Вјерујемо да на тај начин доприносимо њиховом образовању – јер се иначе оваква теренска истраживања код нас не практикују“, истиче Комар, који је вечерас у Народној библиотеци у Требињу студентима одржао и предавање о ћириличкој палеографији.
У оквиру „Школе палеографије“ у Музеју Херцеговине сутра ће бити отворена изложба „Племенито“, ауторског тима из удружења историчара „Др Милан Васић“ из Бањалуке.
Изложба је дио пројекта дигитализације средњовјековног културно-историјског насљеђа Срба под истоименим називом и покушај је сагледавања и представљања дијела баштине Средњег вијека на просторима данашње Републике Српске.
Претходно ће предавање на тему „Историја српског писма“ одржати проф. др Јелица Стојановић са Филозофског факултета у Никшићу.
Почетак је у 19 часова.
Натпис који пркоси тумачењима
Међу данас посјећеним локацијама средњовјековних некропола, као посебно значајну Горан Комар издваја гробни камен калуђерице Марије, у Видоштаку код Стоца.
„У наше вријеме, када се ставови оштро и непомирљиво сукобљавају и када се јављају тезе о неприсуству било какве црквене организације у средњовјековном Хуму или Босни, изговорене чак од високих фрањевачких ауторитета, притом по образовању историчара – ми показујемо споменик српске калуђерице Марије, жене попа Дабижива, у Видоштаку код Стоца, јасно датован 1231. годином“, истиче Комар.
Извор: Р.С./Радио Требиње