Књига “Окус козјег сира и друге приче” Елиса Бекташа изазвала велику пажњу јавности

У Требињској библиотеци промовисана је  књига “Окус козјег сира и друге приче” Елиса Бекташа који је поручио да човјек не би олако требало да прихвата митове већ треба да их преиспита.

Бекташ је током промоције која је изазвала велику пажњу јавности  рекао да је у питању збирка 17 кратких прича у којој аутор преиспитује мит као простор постојања.

Он је додао да је ријеч о причама које су настајале у распону од десетак година, а заједничко свим причама је сумња без које нема умјетности.

Будући да су наслови прича необични, Бекташ је рекао да у свакој причи настоји да помјери границу између прозног и поетског текста, те тежи да наслов послужи као шлагворт за отварање приче.

Када је ријеч о причи по којој збирка носи наслов “Окус козјег сира”, Бекташ је рекао да је главни лик у тој причи мачак који је стваран.

“Он показује Пигмалиону да, када му се нуди храна, мачак узима само козји сир – он је естета бира оно што хоће, а човјеку је потребно свега. Он на тај начин покушава да подучи митског лика Пигмалиона, али узалудан посао”, рекао је Бекташ.

Историчар умјетности Драган Чихорић рекао је током промоције да читаоцима у ово дјело није лако ући, али да то није недостатак, већ да се књизи може приступити из било којег угла.

“Оно што је карактеристика Елисовог писања јесте чињеница у грађењу наратива, јер поред митолошких, различитих алузија на савремено, топографија и свега осталог појављују се елементи који су чврсто изграђени – непорециви”, рекао је Чихорић.

Чихорић је додао да у причи по којој књига носи назив, козји сир показује неку врсту естетике која не иде у прилог Пигмалиону, него мачку који купи мрвице са Пигмалионове браде и тако се храни.

Према његовим ријечима, мачак је опрезан пред чињеницом постојања и искуства док Пигмалион није – он је халапљив, што урушава естетику.

“Однос између естетике и етике који је обиљежио историју античке умјетности код Елиса је демонтиран”, рекао је Чихорић.

Извор: Срна