Пријатељи, родбина, пословни сарадници, познаници, као и потпуно непознате особе обраћале су се Јовану Дучићу. У својим писмима, дописницама и разгледницама обавјештавали су Дучића о разним збивањима и темама, али и тражили од њега различите услуге: да им запосли дијете или помогне око премјештаја у Требиње; да употријеби свој положај и утицај и омогући добијање помоћи око изградње или обнављања школа у селима и градовима, најчешће, Херцеговине; тражили су финансијску помоћ за оснивање различитих удружења, објављивање и штампање књига итд.
Пријатељи су га извјештавали о догађајима у домовини, темама из културног живота и политике, свом личном животу и сл. Неки од њих су: Алекса Шантић, Исидора Секулић, Иво Војновић, Лујо Војновић, Драгиша Васић, Богдан Поповић, Сока Андрић (Дучићева полусестра), Тома Росандић (вајар који је урадио Његошев споменик у Требињу), Андрија Лубурић итд.
Многа писма имају потресну садржину. Вјерујемо да је Јован Дучић проналазио начине да помогне људима и да га она нису остављала равнодушним.

Писмо Алексе Шантића, 1911.

Писмо Алексе Шантића, 1911.

Писмо Алексе Шантића, 1911.

Писмо Соке Андрић

Писмо Соке Андрић

Писмо Соке Андрић

Писмо Соке Андрић, 1933.

Писмо Соке Андрић, 1933.

Писмо Соке Андрић, 1933.

Писмо Томе Росандића, 1933.

Писмо Томе Росандића, 1933.

Писмо управника двора, 1935.

Писмо управника двора, 1935.

Писмо Јелене Симић, 1937.

Писмо Јелене Симић, 1937.

Писмо месног школског одбора Братач – срез невесињски, 1937.

Писмо месног школског одбора Братач – срез невесињски, 1937.

Писмо министарства иностраних послова Италије, 1935.

Писмо (позивница) од Маршалата двора, 1934.