Пријатељи, родбина, пословни сарадници, познаници, као и потпуно непознате особе обраћале су се Јовану Дучићу. У својим писмима, дописницама и разгледницама обавјештавали су Дучића о разним збивањима и темама, али и тражили од њега различите услуге: да им запосли дијете или помогне око премјештаја у Требиње; да употријеби свој положај и утицај и омогући добијање помоћи око изградње или обнављања школа у селима и градовима, најчешће, Херцеговине; тражили су финансијску помоћ за оснивање различитих удружења, објављивање и штампање књига итд.
Пријатељи су га извјештавали о догађајима у домовини, темама из културног живота и политике, свом личном животу и сл. Неки од њих су: Алекса Шантић, Исидора Секулић, Иво Војновић, Лујо Војновић, Драгиша Васић, Богдан Поповић, Сока Андрић (Дучићева полусестра), Тома Росандић (вајар који је урадио Његошев споменик у Требињу), Андрија Лубурић итд.
Многа писма имају потресну садржину. Вјерујемо да је Јован Дучић проналазио начине да помогне људима и да га она нису остављала равнодушним.