Да ли Херцеговци читају довољно?

Пословица каже да су књиге најбољи човјекови пријатељи. Осим што нас образују, помажу нам да проширимо своје видике и обогатимо рјечнички фонд, кажу да читање и умањује стрес. Колико Херцеговци у савременом добу практикују стари хоби одласка у библиотеке и да ли читају довољно покушали смо да сазнамо овог понедјељка у „Јутру са Падрином“.

Библиотекар Народне библиотеке из Требиња Јелена Ружић каже да грађани све више читају, а показатељ тога је број уписаних чланова који је све већи. Тако је тренутно уписано 1.284 одраслих особа, као и 1.227 дјеце.

Ова, како је Јелена рекла, духовна и интелектуална оаза града, обогатила се новим насловима, а од популарнијих издвојила је „Сизифова правописна правила“ Бојана Јокановића, „Добро и зло трче заједно“ Владете Јеротића, „Душан Силни“ Луке Мичете и „Године врана“ Синише Ковачевића.

„Што се тиче страних писаца богатији смо за бројна дијела, а то су „Велики пад“ Петра Хандкеа, „Лажи о Богу у које вјерујемо“ Вилијама Пол Јанга, те дјела од пољске ауторке и добитнице Нобелове награде Олге Токарцзуке и друга, истакла је Јелена за „Падрино радио„.

Како је казала, иако сваки читалац требињске Народне библиотеке има своја интересовања, највише се чита белетристика. Од писаца српске књижевности најчитанији су Момо Капор, Владимир Арсенијевић, Драган Великић и други, а у посљедње вријеме читаоци се враћају и непононовљивом Бориславу Пекићу.

„Као и многе библиотеке у окружењу, и ова посједује изврстан број стручне литературе. У читаоници су енциклопедије и дијела везена за књижевност, као и све остале области људског знања, као што су историја, филозофија, умјетност, правне науке и слично“, нагласила је Јелена.

Према њеним ријечима, библиотека се бави и промовисањем нових дијела, а посљедња у низу била је промоција књиге „Мулат албино комарац“ Стева Граховца. Ријеч је о роману описује ужасе рата, а који је ушао и у ужи избор за Нинову награду.

У неформалном разговору Јелена нам је још рекла да требињски библиотекари читаоцима обично предлажу домаће писце, те позвала све који то нису учинили да се учлане у ову установу.

Цијена на годишњем нивоу је 10 КМ, за пензионере је 5 КМ, а за школарце бесплатно.

Није важно да ли у књигама видите учење, забаву, богаћење рјечника, технику опуштања или инспирацију за нове идеје, вријеме проведено читајући један је од најздравијих хобија који јача ваш дух.

Према томе, савјетујемо вам да изаберете књижевни жанр, завирите у магичне странице и дочекате прољеће као савршенија индивидуа него што сада јесте.

Извор: Ивана Кардум, Мирјана Видаковић / Радио Падрино, ХП, фебруар 2020.

Be the first to comment

Оставите одговор