У Народној библиотеци Требиње представљени награђени романи Драгана Тепавчевића

У требињској Народној библиотеци приређена је промоција награђених романа Драгана Тепавчевића – „Град за незбринуту дјецу“ и „Зна ли ко енглески“ који је добио прву награду “Златна сова” за најбољи необјављени роман.

Тепавчевић, који је међу два аутора који су два пута добили награду “Златна сова” на конкурсу Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске, истакао је да је наслов ” „Град за незбринуту дјецу“ критика окарактерисала као трагање за идентитетом, а “Зна ли ко енглески” као трагање за изгубљеним претком.

“Роман ‘Зна ли ко енглески’ прича о Херцеговини, исељавању Херцеговаца крајем 19. и почетком 20. вијека. Ту су и једна љубавна и прича о пријатељству. Мислим да би био занимљив сваком Херцеговцу, јер не постоји, малтене, ниједан важан историјски догађај за наш крај а да није поменут”, навео је Тепавчевић.

Он је рекао да је публика постала пробирљива, али му је, како је казао, било веома драго када му је један колега рекао да је написао два реалистична романа.

“У ово вријеме писати реалистичне романе у маниру реализма је врло необично. Али ми је, исто тако, веома важно да је, осим књижевне критике, романе прихватила и читалачка публика, па су ове двије књиге међу најпродаванијим Заводовим насловима и међу најтраженијим у библиотекама широм Српске”, навео је Тепавчевић.

У Аустралији живи 20 година, али је схватио да енгелски језик није његов идентитет, због чега је књиге писао на свом матерњем, српском језику.

“Енглески нисам научио, а српски сам почео да заборављам. Да овај процес заборављања не би потрајао, вратио сам се српском језику”, навео је Тепавчевић.

Наредна промоција Тепавчевићевих романа најављена је на сајму књига у Андрићграду у Вишеграду.

Драган Тепавчевић рођен је 1956. године у Гацку. Гимназију и Филозофски факултет завршио је у Сарајеву, гдје је и магистрирао. (Kо)аутор је играних драмских текстова: „Интелектуални банализам“, „Није било ништа страшно“, и других. Од 1992. до 1998. године радио је као новинар на телевизији Републике Српске.

Аутор је стотинак телевизијских документарних филмова, емисија и репортажа.