Од данас је библиотека Требиње богатија за још један роман „Илинчићи“, нашег драгог Херцеговца Тихомира Несторовића, којем се овим путем захваљујемо на вриједном поклону.
„Илинчићи“ су прича о Херцеговцима који су од краја осамнаестог вијека почели насељавати семберску равницу, планину Мајевицу и дио Подриња у садашњој Републици Српској, те Јадар у Србији. Свједочење о томе како су горштаци са херцеговачког крша постали равничари, прошли кроз бројне буне, устанке и ратове, рађали се у новом завичају, женили се те ишли у ратове и сватове, а све то вријеме остали чврста и јака ријеч.
„Илинчићи су синоним за све херцеговачке породице у овом крају, а тако и моји Стевановићи. У старом невесињском крају другачије смо се презивали, сада смо Љубинковићи, Лакетићи и Несторовићи у семберском селу Бродац. И сви славимо Светог Георгија као и некада у Херцеговини. Стевановићи никад нисмо били, али смо у роду имали тројицу Стевана, честитих предака. Сада имамо и четвртог, малог четворогодишњег Стевана, па сам зато и наше племе у роману назвао Стевановићима“, истиче аутор овога дјела , у пропратном писму које нам је стигло са књигама.
„Илинчићи“ нису монографија нити документарно штиво. То је роман о свим Херцеговцима који су у неко доба напустили стари завичај и дошли на сјевер, између ријека Саве и Дрине.
„Радујем се што су, ето, Илинчићи поново дошли у стари крај. Бар у мојој књизи, а када их прочитате видјећете да смо све сачували у генима што је стечено још у кршу. Једино смо заборавили пјевати ганге“.
Роман „Илинчићи“ је од Удружења књижевника Србије проглашен за најбољи историјски роман написан српским језиком за 2016. годину, те је због тога добио Награду „Јанко Веселиновић“.