У издању Народне библиотеке Требиње и СПКД „Просвјета” Љубиње објављена је збирка поезије „Оно што душа памти” Радојке Пудар. Ријеч је о њеној првој књизи, дубоко личној и аутобиографској, у којој је сабрала успомене, осјећања и најважније тренутке једног живота.
Објављивање ове књиге испуњено је и дубоком тугом, јер Радојка Пудар, нажалост, више није међу нама. Преминула је након храбре борбе с тешком болешћу, о којој је писала искрено и без скривања, али и без предаје. Зато њени стихови данас добијају још снажније значење: оно што је записивала као сјећање и поруку најближима постало је њен трајни глас.
Збирка је подијељена у пет циклуса: „Дјетињство”, „Младост”, „Породица”, „Болест” и „Живот”. Кроз успомене на стару кућу и јавор, дјетињство без струје, младалачке љубави, фолклор, родитеље, породицу, ученике и Љубиње, ауторка оживљава свијет који је обликовао њену личност. Посебно су потресне пјесме настале током болести, али ни у њима нема безнађа. У њима су вјера, љубав према породици и снажна жеља за животом. Није случајно што иза циклуса „Болест” долази најобимнији циклус „Живот” — као да је ауторка жељела да посљедњу ријеч не добију бол и страх, већ живот, нада и љубав.
У предговору проф. Драгана Турањанин истиче да ова књига није настала да бисмо над њом туговали, већ да бисмо научили више поштовати живот, радовати се, вољети и стварати сада, док за то имамо времена. Управо је то и најбољи кључ за читање ове збирке.
Књигу је Радојка посветила својој дјеци ријечима: „Милошу, Милици и Милану, мојој дјеци која ми дају жељу за животом. Вриједни сте сваке моје борбе.” Данас ове ријечи боле, али истовремено откривају одакле је црпила снагу и зашто се у њеним стиховима, чак и онда када говоре о болести, увијек осјећа љубав према животу.
Радојка Пудар рођена је 1969. године у селу Жрвањ код Љубиња. Више од три деценије посветила је просвјетном раду, најприје као васпитачица у Дјечијем вртићу „Љубиње”, а потом као наставница разредне наставе у ЈУ ОШ „Свети Сава” у Љубињу. Трајан траг оставила је у својој породици, али и у бројним генерацијама ученика којима није преносила само знање већ и своју најважнију лекцију — како бити добар човјек.
Рецензенти књиге су проф. Драгана Турањанин и проф. Ратомир Ћук. Лектуру је урадила проф. Драгана Турањанин, дизајн корица Жарко Вучан, а прелом Срђан Чабрило. Књига је штампана у штампарији „АСоглас” у Зворнику, у тиражу од 150 примјерака.
Збирка „Оно што душа памти” доступна је читаоцима у Народној библиотеци Требиње и библиотеци у Љубињу, гдје се може позајмити и прочитати.
„Оно што душа памти” више је од књижевног првенца. То је један живот сачуван од заборава и свједочанство да човјек наставља да живи у љубави коју је пружио, дјеци коју је подигао, ученицима које је учио и ријечима које је оставио.