Народна библиотека Требиње има задовољство да најави књижевно вече са познатим српским писцем Владимиром Кецмановићем, које ће се одржати у петак, 9. маја 2025. године, са почетком у 19 часова.
Владимир Кецмановић, један од најаутентичнијих гласова савремене српске књижевности, представиће публици свој књижевни опус, са посебним освртом на своју најновију књигу – поему Огањ и келија.
Ова поема, написана у снажном лирском изразу, бави се егзистенцијалним питањима, унутрашњим борбама и односом појединца према вјери, слободи и искушењу. Огањ и келија је дубоко промишљен текст, својеврсна медитација у стиху, која потврђује ауторову способност да се изрази и ван граница прозног жанра.
Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности.
Објавио је романе Последња шанса (1999), Садржај шупљине (2001), Феликс (2007), Топ је био врео (2008), Сибир (2011), Осама (2015), Кад ђаволи полете (2022) и збирке приповедака Зидови који се руше (2012), Као у соби са огледалима (2017). Са Дејаном Стојиљковићем објавио је роман Каинов ожиљак (2014) и трилогију „Немањићи“: У име оца (2016), Два орла (2016) и У име сина (2017). Објавио је и есејистичко-биографску књигу Das ist Princip! (2014), као и историјско-есејистичку хронику Два крста и једна крв (2017). Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу Тито, поговор (2012).
Добро дошли на вечерње дружење са писцем који и даље помјера границе српске књижевности.
Почетком XVII вијека, стољећа које ће у српским земљама остати забиљежено по невиђеним зулумима турског окупатора и локалних потурица, у Мркоњићима изнад херцеговачког Попова поља рађа се дјечак који ће, као парох, монах, владика и подвижник, на себе преузети невољу православног и не само православног српског народа, код Господа се молити за спас његових земних тијела и његових бесмртних душа. У тој племенитој борби, преставиће се Господу и посветити. Огањ и келија је књига о Светом Василију Острошком, о келији у којој се сјединио са Свевишњим и о чудима која је, као Божија продужена рука, чинио за живота, а која ће, од његовог Вазнесења, па до краја свијета, наставити да чине Свечеве нетакнуте мошти.
„Огањ и келија Владимира Кецмановића наводи на помисао да је српска поезија боља што су времена гора. Ова поема, као форма неограниченог значења, можда је роман, можда спев, можда нешто треће, али сигуран сам да је једно од чуда Острошког чудотворца.“
– Матија Бећковић
„Владимир Кецмановић снажним стихом у коме се дозивају епски тон вијекова и поетска интуиција XXИ в. проводи кроз пут Стојана Јовановића до Светог Василија Острошког. Тај пут може бити појмљен и као ход од камените дивљине наше душе ка божанској узвишености која и даље живи у острошком камену, у моштима, у тијелу, у човјеку, у овом народу. Свака од слика прошлости, узета из живота Светог Василија, уједно је слика нашег постојања данас, па нас Кецмановић подсјећа на Светог Василија Острошког као човјека у коме се као понорница појавила божанска помоћ у зла времена.“
– протојереј-ставрофор др Дарко Ристов Ђого
„’Будалама кад би вјеровали, поете су покољење лудо’, каже Његош. Драги Кецмановићу, добро дошао у ново поколење.“
– Хаџи Петар Божовић
