У Народној библиотеци Требиње, промовисан је други дио књиге „Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“, аутора Марије Јововић.
Аутор књиге, кћерка Благоја Јововића, каже да се током писања ове књиге, фокусирала на атентат на вођу усташког покрета Анту Павелића, који се догодио 10. априла 1957. године у Аргентини.
„На ових 530 страница испричала сам и објаснила много тога – зашто Благоје Јововић није био терориста, како су усташе живјеле у Аргентини, како је Благоје нашао Анту Павелића и извршио атентат. Било је јако тешко током ових пет година, колико је трајало истраживање, да дођем до правих информација. Доста документације сам пронашла у архиву у Буенос Ајресу и Риму. Планирам се поново вратити у Аргентину, како бих наставила своје истраживање и написала и трећи дио књиге“, рекла је Марија Јововић.
Политиколог Божо Морић, модератор промоције, истиче да је ова књига ретроспектива цијелог живота Благоја Јововића, као и свега значајног што је он учинио за српски народ.
„За разлику од првог дијела књиге, кроз који смо имали прилику да се упознамо са биографијом Благоја Јововића, као и политичким амбијентом у Аргентини 50-их година прошлог вијека, већ у другом дијелу говори се о самом атентату на Анту Павелића, те како је Јововић све то организовао. Књига описује и Благојеву исповијест 1998. под Острогом, митрополиту Амфилохију. Значајно је да нагласимо да је комунистички режим у Југославији желио да атентат на Анту Павелића припише себи. Међутим, то није истина и доказано је да је то урадила српска имиграција, која је морала да напусти Југославији. Благоје Јововић је направио један херојски, моралан чин и тако се осветио једном од највећих злочинаца над Србима“, рекао је Морић.
Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Kосић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Служио је Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади.
Kада се партизанско–четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију, гдје је боравио у разним избјегличким логорима.
Радио је разне послове, а један период свог боравка је радио за италијанску обавјештајну службу. За вријеме рада у тајној служби упознао је Јевреје који су га обавијестили да злогласни злочинац Анте Павелић ту борави и да га ту чувају.
Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да изврши атентат на њега, што се коначно и догодило 10. априла 1957. године у Аргентини.