Промовисана књига „Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“

У организацији Народне библиотеке Требиње, у суботу је промовисана књига „Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини“, аутора Марије Јововић.

Према ријечима саме ауторке, разлози који су је навели да напише ову књигу су лични и односе се на сагледавање информација које су писане о њеном оцу Благоју Јововићу у различитим медијима и на друштвеним мрежама, често у недостатку правих информација, што је за посљедицу имало да се уз његову животну причу гради паралелна прича у којој је описиван са карактеристикама које нису имале много везе са његовом личношћу.

Марија, као ћерка Благоја Јововића, написала је ову биографију свога оца са циљем да се расвјетли истина о догађајима у вези са смрћу Анте Павелића, вође усташке пронацистичке хрватске државе и да се задовољи потреба за правдом за личност њеног оца.

Јововићева каже да је до сада било много промоција ове књиге, да се данас много говори о Благоју Јововићу, да се људи сјећају њеног оца и да га доживљавају као правог српског хероја.

Она је навела да је књигу писала четири године, те најавила и други дио књиге у којем ће највише бити ријечи о атентату.

Политиколог Божо Морић рекао је новинарима да је ова књига веома занимљива са политиколошког аспекта, с обзиром на то да је комунистички режим Југославије искључиво сматрао да они треба да се обрачунају са усташама, односно са противницима тадашње власти, не зато што су они чинили злочине већ што су били антикомунисти.

„С друге стране, имамо Јововића који је из личних убјеђења, из осјећаја шта је урадио Павелић и његов режим у НДХ над Србима извршио атентат на њега у Аргентини и тако послао поруку вјечности да се са њима требало обрачунати на овоземаљском свијету“, рекао је Морић на промоцији.

Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Kосић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Служио је Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади.

Kада се партизанско–четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију, гдје је боравио у разним избјегличким логорима.

Радио је разне послове, а један период свог боравка је радио за италијанску обавјештајну службу. За вријеме рада у тајној служби упознао је Јевреје који су га обавијестили да злогласни злочинац Анте Павелић ту борави и да га ту чувају.

Тада је Благоје први пут дошао на идеју да пронађе Павелића и да изврши атентат на њега, што се коначно и догодило 10. априла 1957. године у Аргентини.

Благоје Јововић је 1999. године, након 55 година, први пут посјетио СР Југославију. Допутовао је из Аргентине и посјетио манастир Острог, гдје се исповиједио тадашњем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.