У Народној библиотеци Требиње одржано је поетско вече Ђорђа Дабарчића, Светлане Беле Буђен и Сузане Љепаве.
Ђорђе Дабарчић који је промовисао своју збирку пјесама „Зов неспокоја” каже да је вечерас више као рецензијско-морална подршка дамама, јер се први пут представљају публици.
„Ово је моја осма збирка поезије и написао сам још два романа. Имам тачно 380 пјесама. Сам наслов је један зов који човјека у зрелим годинама обузме и јави да се поезијом настави бавити када сам мислио да више нећу писати. На промоцијама сам увијек говорио да свака пјесма носи мене, то је нешто субјективно. Живот и животни проблеми су ми наметнули да су то претежно баладичног тона пјесме, нешто што је искључиво лично“, навео је Дабарчић.
Светлана Буђен и Сузана Љепава публици су представиле своје књижевне првијенце, збирке поезије „Опроштај, молим“ и „Суза жене“.
Буђен је истакла да је прве пјесме написала прије 25 година и дуго су биле дио њене најдубље интиме о којој ништа нису знали ни њени најближи.
„Пјесме су тужне и посвећене су мојим родитељима који су умрли јако млади. Љубав према писању траје од раног дјетињства, увијек сам вољела лијепу ријеч и често сам записивала своје мисли на папирићима. Нико није знао за пјесме, то је била моја прича. Након упознавања са Сузаном и професором Дабарчићем збирка поезије ‘Опроштај, молим’ је угледала свјетлост дана“, навела је Буђен, која је написала и другу збирку поезије.
Љепава је рекла да са Сузаном ради у Секретаријату Факултета за менаџмент у Требињу и често су разговарале о поезији и тако су одлучиле да заједно објаве књиге.
„Збирка поезије ‘Суза жене’ садржи 40-так пјесама. Углавном говорим о осјећајима људске душе, о питањима смисла и вриједности, што испуњава сваког човјека, а све је заокружено љубављу и на крају надом. Моја друга збирка поезије која се зове ‘Шошана’ је већ издата, а и трећа збирка је завршена. Одувијек сам имала љубав према умјетности, поезији и писању“, казала је Љепава.
Све три књиге из штампе су изашле 2020. године у издању СПКД „Просвјета“ Гацко.
