Народна библиотека Требиње приредила је представљање књиге „Химерина крв“, аутора Славише Павловића из Београда.
„Химерина крв” је роман о пјеснику и дипломати Јовану Дучићу, којим је, како каже аутор, публици желио да приближи веома занимљив и искуствима богат живот овог великана и његове погледе на свијет.
Павловићево истраживање Дучићевог живота траје још од 2010. године, када се и јавила замисао да напише роман о њему. Од тада је, каже, читао све што му је дошло под руку о Дучићу, да би од 2015. па до 2018. године услиједио период акивнијег рада на роману.
Током истраживања боравио је и у Требињу и упознао се са Дучићевом заоставштином родном граду.
„Било ми је као истраживачу врло битно да осјетим Херцеговину, да доживим дух Дучићев у граду, посјетим Црквину, да на неки начин тражим овдје благослов од Дучића за оно што радим. И вјерујте, да сам осјетио да то не треба да радим – ја бих прекинуо писање књиге“, каже нам Павловић.
У доживљају аутора „Химерине крви”, који је вечерас подијелио и са требињском публиком – Дучић је био помало егоцентрик као и сви умјетници, али истовремено и филантроп и велики патриота. Дипломата чији су политички погледи и ставови, бескомпромисност у погледу заштите интереса свог народа и државе – и данас актуелни, поучни и испиративни. Човјек широке ерудиције и изузетног шарма, захваљујући којима је био умијешан – и у дипломатији колико и друштву жена.
Био је веома популаран, попут неке филмске звијезде данас, али је у исто вријеме, како то по правилу и бива, имао и бројне непријатеље – међу којима су, напоменуо је Павловић, потоњи били они посљератни – идеолошки, који су наручивали штива да би, наспрам неоспорне пјесничке, у питање доводили његову људску величину.
Романсирану биографију великог пјесника, аутор је зачинио и фикцијом, у мјери у којој је фикција књижевности пријеко потребна.
„Трудио сам се да фикцију користим како би што боље приказао лик Јована Дучића, а не да бих измислио сцену тек тако и без разлога. Дучић има веома занимљив, готово филмски живот, а то ми је била и првобитна замисао – да направим играну серију о Дучићу“, истиче Павловић напоменувши да је својевремено и серија о Алекси Шантићу код многих и који нису вољели књижевност пробудила жељу да читају овог херцеговачког пјесника.
Подстаћи публику да се врати Дучићевом дјелу – био је управо и један од мотива писања романа о великом пјеснику.
„Исто тако мислим да је пријеко потребно да и преко других умјетничких израза приђемо Дучићу. Неки од тих израза могу бити филм или серија. Када сам се одлучио да напишем књигу о Дучићу схватио сам колико у његовом заиста богатом животу има поучног. Вјерујем да сви велики људи морају имати бар једну књигу о себи“, казао је Павловић.
Прије „Химерине крви“ аутор из Београда објавио је романе „Завет“ (2010), „Нема шансе да не успем“ (2012), „Завет хероја“ (2014), „Аписов апостол“ (2016) и историјско-документарну књигу „Ратници Црне руке“ (2017).
Промоција је организована у оквиру манифестације Требињско културно љето.