Књиге које обавезно морате прочитати: 18 наслова српских писаца за које свако мора да зна

За вас издвајамо18 романа наших писаца за које сматрамо да их никако не смијете заобићи! Спадају у најљепша и најврједнија дјела српске књижевности, те ако их до сада нисте читали, потражите их на у најближим библиотекама или књижарама. Ево шта вам препоручујемо:

1. Иво Андрић – На Дрини ћуприја. Највећи драгуљ наше књижевности. Роман у коме је мост симбол – окосница око кога се преплићу разне људске судбине, а писац је хроничар вишеградске касабе и њених становника кроз чак 4 вијека. Овдје бисмо додали неизоставну Проклету авлију, али наглашавамо да су сва Андрићева дјела подједнако вриједна и заслужују равноправно да буду читана и тумачена. Ипак је он једини наш Нобеловац. Морамо га познавати и ван обавезне лектире!

2. Милош Црњански – Сеобе. Роман који описује каква су страдања Срба у Војводини била у 18. вијеку, али кроз догађања породице Исакович, тј. кроз троугао њихових породичних односа (Вук – историјска личност и Аранђел, као и Вукова жена Дафина).

3. Михајло Пупин – Са пашњака до научењака. Ова књига је незаобилазно штиво за омладину, својеврстан модел васпитања сваког дјетета и младог човјека. Никада није постала дио наше лектире, иако су је највеће свјетске земље користиле у свом школству, још за Пупиновог живота.

4. Меша Селимовић – Дервиш и смрт. Четрдесетогодишњи дервиш Ахмед Нурудин прича нам своју исповијест од тренутка када сазнаје како му је брат невин заточен у тврђави. Пун интроспекције, овај психолошко – филозофски роман својеврсна је потрага за смислом живота и тога да ли смо на губитку ако се тај смисао не може остварити.

5. Борисав Станковић – Нечиста крв. Ово је једно од најпознатијих дјела Боре Станковића. Главни лик је Софка, посљедњи потомак некада угледне породице из Врања. Говорећи о њој, Бора заправо говори о уздизању, дегенерацији и гашењу једне породице, о моралном изопачењу њених чланова, несрећи која пада на Софкина леђа и преноси се на њене потомке.

6. Данило Киш – Башта, пепео / Рани јади / Пешчаник – трилогија породичног циклуса романа овог писца. Андреас Сам, главни јунак, кроз сва три дјела приповиједа нам најприје о свом оцу, о дјетињству, својим јадима… да би се у посљедњем дјелу, кроз судбину оца једне породице, осликала логорска историја 20. вијека. Могу се читати одвојено. Коју год књигу да изаберете нећете погријешити. Ми вам препоручујемо да не раздвајате ова три дјела.

7. Борислав Пекић – Време чуда. Оквир овог Пекићевог маестралног романа, састављеног из прича, јесу библијски мотиви Исусових чуда у Јудеји. Описује се однос човјека према свијету и свијета према човјеку. Истиче бесмисао сваке догме и бескомпромисне идеологије, која добробит друштва претпоставља добробити појединца. То је вријеме чуда у коме су чуда окренута против човјека.

8. Драгослав Михајловић – Кад су цветале тикве. Овај кратки роман говори о београдском (душановачком) боксеру Љуби Сретеновићу (званом и ‘Шампион’ и ‘Љуба Врапче’) – роман о емиграцији, о носталгији, политички роман, трилер с убиством, књига о одрастању и урбаности, роман о боксу…

9. Добрица Ћосић – Корени. Роман који је први добио НИН-ову награду. Спада у друштвено – историјски роман, те нам вијерно приказује догађаје у породици Катић, као и економске и политичке прилике Србије с краја 19. вијека, одн. живот свих породица у Србији тог времена. Роман је започео хроничарским записом, односно прологом Николе – слуге Аћима Катића који приповиједа.

10. Милорад Павић – Предео сликан чајем. Роман има врло необичну форму, јер је написан у облику укрштених ријечи које се попуњавају, односно читају, хоризонтално и вертикално. Уједно говори и о најнеобичнијој историји једне земље које више нема, о животу људи распетих између прошлости којом не могу да овладају и „титоизма“ од којег не могу да умакну.

11. Горан Петровић – Ситничарница “Код срећне руке”. Роман је посвећен феномену читања. Носиоци радње у роману су нико други него читаоци који се међусобно срећу заједничким читањем ријетког примјерка једне књиге. Временом бивају све више увучени у њен свијет и свој живот несвјесно замјењују стварношћу литерарног дјела.

12. Исидора Секулић – Писма из Норвешке (роман-путопис). Наша списатељица жељела је да упозна стране културе и народе, писце и умјетнике, да види како они рјешавају конфликте који су њу мучили. Плод једног таквог путовања је књига Писма из Норвешке. Сурови норвешки пејзаж нашао је у Исидори изванредног сликара.

13. Давид Албахари – Мамац. Књига је освојила НИН-ову награду 1996-е. Говори о празнини, губљењу пуноће и сваког смисла… Јунак романа покушава да исприча своју животну причу која само потврђује тезу да је човјек сам на свијету и да то ништа не може измијенити. Прича о одласку у туђину, прекиду веза са корјенима, губљењу националног и личног идентитета.

14. Слободан Селенић – Убиство с предумишљајем. Селенић се окреће посљедицама слома Југославије и ратовима деведесетих година 20. вијека. Прича је саопштена из данашњег времена, а радња смјештена у прве послијератне године. Једна млада дјевојка, подстакнута радозналошћу, жели да састави литерарно дјело на тему судбине своје баке. Тако поступно открива и прецизно освјетљава збивања која су довела до неколико трагичних случајева.

15. Владимир Арсенијевић – У потпалубљу. Још један добитник НИН-ове награде. Описаћемо га ријечима Теофила Панчића, који је дао поговор овом роману: “Када данас мислим о Потпалубљу, мислим на онај метални трбушни осјећај с којим смо преживели – то јест, ако смо преживели – ту 1991. и године које су јој услиједиле, осјећај који је Арсенијевић изванредно сублимирао у том кратком роману, терапијски компресованом као каква таблета за смирење.”

16. Драган Великић – Руски прозор. Великић прати сусрет главног јунака с историјским догађајима с краја 20. вијека, његов пут од малог града у Војводини, преко Београда и Будимпеште, до других градова источне и централне Европе. Роман је састављен из три приче које се постепено укрштају и на крају сливају у један приповједни ток.

17. Светислав Басара – Фама о бициклистима. Прича о тајном друштву „Еванђеоских бициклиста ружиног крста“. Описују завјере, откривају скривене поруке…Смјењују се писма, текстови и листићи са записима, који откривају историју и садашње дјелатности друштва. Мијешају се стварни и измишљени јунаци, па су ликови у роману и Сигмунд Фројд и Шерлок Холмс. Исмијава се и идеја распада Југославије, уз напомену да је књига написана прије 1988. године.

18. Гордана Ћирјанић – Оно што одувек желиш. Роман у први план ставља однос два брата и забрањену љубав у кругу фамилије. Главни лик романа је бивши продуцент популарних ријалити програма, сада пензионисан средовјечни господин који из свог живота бјежи у виртуелни свијет телевизије, тачније у форензичарске крими серије. Књига нам осликава стање телевизијске публике данашњице, којој више ништа што види на екрану не може бити довољно шокантно.

Be the first to comment

Оставите одговор