Представљена је књига „Сасрбљења (Срба разсрбљених)“ аутора Петра Ашкрабе Загорског (ВИДЕО)

У Народној библиотеци представљена је књига „Сасрбљења (Срба разсрбљених)“ аутора Петра Ашкрабе Загорског. Књига која је изашла из штампе прошле године у издању Књижевног фонда „Свети Сава“ на Палама на 271 страници говори о присилном разсрбљавању Срба кроз вијекове до данашњих дана.

Овај аутор који је објавио до сада 15 књига, читав живот се бави историјом Срба и то на специфичан начин, истражујући презимена.

До сада је истражио око 80.000 презимена. Простор који обрађује у својим дјелима је Загорска Србија (Сербиа, Сирбиа) или само Загорје, а обухваћа дио од Солуна до Алпи од прије 2.500 година са сједиштем у граду Кучеву, данашњем Калиновику на планини Зеленгори која се у средњем вијеку звала Црна Гора.

„Историја нам је исписана сасвим наопако, а све је кренуло од смрти цара Душана 1355. године посљедњег самосвјесног српског владара, који је владао собом. Након тога долази турско царство гдје је искривљена историја, а на Берлинском конгресу брзо нас је уништила Аустро Угарска  и велике силе, након Првог свјетског рата Ватикан, а након тога комунизам. 

Подваљени су нам најобичнији појмови од тога да су ово подручје населили Словени, а не Срби, затим измишљена је Матица Србија и доста других ствари“ каже Ашкраба.

На основу презимена Ашкраба каже да је сазнао много тога што и не додирује појам презимена, као разне ријечи и појмове шта значе, историјски слијед догађаја како се шта одвијало,куд су се сеобе ишле…

Идући у прошлост на основу презимена утврдио је да смо све ближа и ближа родбина, Срби у три вјере и објаснио је је како се сасрбити и одржати мир међу једним народом, Србима.

„Без обзира што су Срби разбијени у више држава, србин у свом духу мора да има осјећај једнодржавности и да смо ми сви Срби у једној држави и да се тако подразумјева. Ако неко на примјер удари неког Србина било гдје то треба да заболи свакога србина и морамо се братити, сљудити, сасрбити“ јасан је Ашкраба.

На промоцији су говорили и мр Небојша Рудан и проф. др Радослав Милошевић.

Be the first to comment

Оставите одговор