Промоција романа „Град за незбринуту дјецу“ и “Зна ли ко енглески” аутора Драгана Тепавчевића, добитника Књижевне награде за најбољи необјављени роман “Златна сова”, одржаће се у сриједу, 3. јула, у Народној библиотеци Требиње са почетком у 20 часова.
Интересантно је да је управо Тепавчевић добио другу награду „Златна сова“ за роман “Град за незбринуту дјецу”, који је био један од најпродаванијих романа “Завода за уџбенике и наставна средства”, који је издавач и његовог новог романа.
„Град за незбринуту дјецу“ третира питање идентитета, питање могућности проналаска себе самог у ситуацији у којој не знамо којој вјероисповијести припадамо. Главни лик у роману је сироче Дамир Филиповић, који не зна ко је, студира у предратном Сарајеву, ради као конобар и кога рат затиче у Сарајеву.
-Један (не)обичан, позлаћени сат с почетка двадесетог вијека вјештом аутору довољна је повезница око које се разгранава потрага за судбином Томе, брата нараторовог дједа (Андријe) који је отишао и нестао у Америци, земљи која усисава људе одсвакле и слабо их враћа. Расељавање Херцеговине, од данка у крви с почетка седамнаестог вијека (1620), преко масовног прекоокеанског исељавања с почетка двадесетог вијека, затим Балкански, Први и Други свјетски рат и одбрамбено-отаџбински рат у Херцеговини и Сарајеву 1992-1995, те бомбардовање Југославије 1999. уткани су у причу о давно несталом члану породице и унуку његовог брата који, отишавши у ту исту Америку вијек касније, трага за истином о свом претку и његовој љубави, Јаглики. Та истина, како то у херцеговачким причама, које изничу из легенди на мјестима гдје се спајају мит и историја, бива, не да се докучити лако. До ње се долази кроз сјећања на причање о сјећањима других на оне који су „негдје“ били, „нешто“ радили и тамо негдје „скончали“..
Неиспричана Томина прича, тај небрушени дијамант, добија у овом рукопису свој облик полако, из више извора, кроз визуре и приповијести више наратора, свих до једног изниклих из Херцеговине пуне историје, памћења и тајни, пуне људи који не заборављају ко су и одакле су ни послије седам деценија проведених с оне стране океана, везаних за камен, жестоко Сунце, јаки мраз и култ сјећања на оне које су без трага однијели егзил и ратови- наведено је у саопштењу жирија приликом додјеле Златне сове Тепавчевићу.
Сам аутор каже да његов роман има изражену аутобиографску црту, јер је главни јунак један његов предак, који је прије стотињак година отишао преко океана, а у чију кожу се ставио тек оног тренутка када је и сам отишао.
– То је у ствари прича о трагању за изгубљеним претком, о масовном покрету исељавања Херцеговаца у Америку с краја 19. и почетком 20. вијека. Ово је једна љубавна прича и три приче о пријатељству – рекао је Тепавчевић.
Драган Тепавчевић рођен је 1956. године у Гацку. Гимназију и Филозофски факултет завршио је у Сарајеву, гдје је и магистрирао. (Ко)аутор је играних драмских текстова: „Интелектуални банализам“, „Није било ништа страшно“, и других. Од 1992. до 1998. године радио је као новинар на телевизији Републике Српске. Аутор је стотињак телевизијских документарних филмова, емисија и репортажа. Већ 20 година живи и ради у Аустралији.