Требињац Горан Јанковић, радник градске чистоће, сваког јутра с метлом у руци обилази улице, празни контејнере и брине о чистоћи града, а на паузи одлаже рукавице у торбу и трчи до Народне библиотеке, гдје тихо заузима своје мјесто у читаоници, узима књигу у руке и допушта да га ријечи одведу далеко од свакодневице.
Док многи паузу користе за кафу и кратки предах, Горан своје слободне минуте најрадије проводи у читаоници градске библиотеке, а због свог ведрог духа омиљен је посјетилац запосленима, који су га ове године угостили на пријему за најактивније читаоце.
„Још као мали дјечак волио сам мирис књиге, читао сам и откривао један други свијет. У једном периоду сам направио малу паузу, али страст и љубав према читању вратиле су ме у праву установу — у библиотеку, међу полице гдје изгубим појам о времену и стварности“, каже Горан и додаје да воли класике, али и савремене писце.
Истиче да воли свој посао и да је срећан, али да књигом храни своју душу.
„Лијеп је осјећај када знаш да си допринио да град изгледа љепше. Посао је физички захтјеван, али кад узмем књигу, као да отпутујем негдје далеко. Књига ми одмори главу боље него било шта друго“, каже Горан, који има 44 године и први посао је добио прије пар мјесеци управо у Комуналном предузећу.
Иако је срећан на свом послу и не жали се, Горан признаје да има и један тихи сан.
„Послије комуналног, волио бих да радим у библиотеци. Међу књигама се осјећам као код куће“, каже Горан.
Истиче да се сви изненаде када каже да ради у градској чистоћи, а да много воли да чита. И колеге су се на почетку изненадиле када су сазнале за његову навику, али сада га са симпатијама гледају.
Библиотекари су га већ добро упознали. Кажу да је један од најредовнијих посјетилаца.
„Иако долази у радној униформи и има мало времена на располагању, Горан је доказ да љубав према књизи нема везе са занимањем, већ с радозналошћу и жељом за знањем“, истичу у библиотеци.
Мирела Ћук, књижничар у Народној библиотеци Требиње, каже да је Горан редован корисник, изузетно пристојан и да увијек зна шта хоће.
„Сви волимо Горана, јер у библиотеку уноси посебну енергију. Воли много да чита и није тешко примијетити да ужива међу књигама“, истиче Мирела.
Горан остаје вјеран и улицама и страницама – дању брине о чистоћи града, а у паузама његује своју љубав према књигама.
Горан Јанковић је примјер да срећа често лежи у једноставним стварима: у поштеном раду, доброј књизи и сновима који нас покрећу.
Можда њега покреће његов сан – да ради у библиотеци.
