У оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“, у Народној библиотеци Требиње у недјељу је одржана трибина под називом „Још ријеч – двије о језику, роде“ на којој се говорило о угрожености ћирилице у српским уџбеницима у служби разбијања српског народног бића, а бесједили су професори доктори и чланови Савета за српски језик из Београда, Александар Милановић и Зоран Аврамовић из Београда.
Аврамовић је истакао да је српски језик, као и сваки други, идентитетски чинилац једног народа.
„Ми имамо проблем са нашим језиком и писмом, што се огледа у свакодневној комуникацији и службеној употреби писма. Имамо разлику између службене и јавне употребе језика. Велики је проблем како нормативно ријешити тај однос, тиме што би службени језик био службени, а у закону не би било јавне употребе писма, што отежава регулацију језика. Kада је реч о писму, ту је ствар још тежа и погубнија за нашу културу. Имамо ћирилицу која се користи од 10. века, међутим, у последњих 100 година дошло је до продора латинице која мора да се користи у страном језику, али се она користи у унутрашњем ‘саобраћају’ и то је велики проблем“, рекао је Аврамовић.
Он је додао да се води борба да се та културна тековина сачува, чему је Савет за српски језик много допринио, наводећи да се и приватно и кроз институције може допринијети очувању језика.
„Kао небригу о писму, издвајам натписе на фирмама и разним институцијама исписане на страном језику. Брига за писмо и језик је сваког од нас, али највећу одговорност имају институције“, рекао је Аврамовић.
