У Београду је отворена изложба Јован Дучић – спона између Народне библиотеке у Требињу и Универзитетске библиотеке у Београду која је реализована као пројекат сарадње ове двије библиотеке.
Аутори из требињске библиотеке, Љиљана Нинковић, Срђан Чабрило и Мирјана Милићевић представили су дио Легата Јована Дучића кроз фото изложбу серијских и монографских публикација, периодике, те личне архиве – рукописа, цртежа, писама, фотографија, одликовања, исправа и позивница – овог изузетног књижевника и репрезентативне личности своје епохе. Изложба је настала као резултат настојања да се шира публика упозна, заинтересује и да се бар дијелом омогући увид у разноврсну и богату библиотеку овог великана, рођеног Требињца.
Библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Драгана Михаиловић, Вука Јеремић и Светлана Пуцаревић одабрали су и организовали презентацију материјала из фонда ове библиотеке која свједочи о Дучићевом животу и стваралаштву – његова писма, књиге са посветом, исјечке из штампе у оквиру којих је изложен примјерак омладинског листа „Голуб“ са првом објављеном Дучићевом пјесмом „Самохрана мајка“ из 1886. године, као и публикације досадашњих добитника Дучићеве награде која се додјељује од 1994. године.
Изложбу је отворио проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке који се захвалио Народној библиотеци Требиње на гостовању и афирмацији универзалних културних вриједности кроз овакве видове сарадње.
На отварању су говорили академик проф. др Јован Делић и проф. др Мина Ђурић са Филолошког факултета у Београду, детаљно и свеобухватно се у својим излагањима осврнувши на Дучићев литерарни рад и дипломатску каријеру.
Присутнима се обратила и Мирјана Милићевић из Народне библиотеке Требиње, укратко представљајући Легат који се чува у нашој библиотеци и идеје које су послужиле као смјернице током припремања изложбе.
Библиотекари Народне библиотеке су током ове посјете имали прилику размијенити искуства у вези са разним аспектима функционисања библиотеке, дигитализације, чувања и заштите архивске библиотечке грађе, те посјетити спомен собу Исидоре Секулић и Библиотеку Јоце Вујића које се налазе у оквиру Одјељења ријеткости.
Неизмјерно смо захвални колегама из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ на позиву и изузетно срдачној добродошлици, те се надамо се да је ова посјета била само први корак будуће успјешне и обострано корисне сарадње.
