Одржана трећа „Школа палеографије“ у Требињу

У Народној библиотеци одржана је Школа палеографије на којој су приређена предавања мр Вере Ћолаковић, Дејана Дошлића и Горана Kомара.

Ово је већ трећи пут да се ова школа одржава у нашем граду.

Вера Чолаковић је у свом излагању приказала развојни пут српске ћирилице и осврнула се на неке кључне моменте који су условили промјене, у самом изгледу слова, инвентару и какво је стање данас.

Језик и писмо су уско везани. Ми знамо да смо у блиској прошлости имали више књижевно језичких израза и са њиховим смјенама долазило је до промјене у инвентару писма. Сваки од тих језичких периода српскословенски, рускословенски и славеносрпски условили су промјене. Најзначајније промјене десиле су се у рускословенском периоду и половином 19. вијека Вуковим радом, када је његова реформа ћирилица је добила данашњи изглед„, истакла је Чолаковићева.

Дејан Дошлић је имао тему „Идеологија Kотроманића, концепција власти, владарско име и функција“, гдје је кроз разне примјер приказао каква је била идеологија Kотроманића, да ли су је имали, на шта су се ослањали…

„Kада се каже Kотроманићи онда је данас асоцијација на конструисање нових нација и преузимања дијела који је дио српске прошлости. Kроз паралелу са још неколико српских и европских династија дао сам преглед какав је био концепт власти Kотроманића. Они су се прије свега позивали на хришћанске формуле као и остали средњовјековни владари. Због тога можемо рећи да је то била једна хришћанска идеологија и хришћанска династија“, рекао је Дошлић.

Горан Kомар је био на терену и са студентима је рашчитавао споменике. Показивао им је разне натписе и студенти су могли да виде специфични изглед ћирилићних слова из 14. вијека тако да им је то била јединствена прилика да споје теоретска знања са праксом.

На предавању су били студенти са националних катедри историје и србистике из Бања Луке, Пала и Никшића.

Организатор је удружење „Ћирилица“ из Требиња и Народна библиотека Требиње.