Промоција збирке поезије „Срећокопи“ аутора Жељка Сулавера одржана је у Народној библиотеци Требиње. Овом приликом требињска библиотека је била премала за све оне који су дошли да чују стихове пјесника који већ више од 20 година живи и ради у Едмонтону у Канади.
Иако је далеко од свог завичаја, Сулаверовом поезијом преовладавају теме везане за Херцеговину и он јој се увијек радо враћа у својим строфама. Публици је стваралаштво приближила његова професорица српског језика и књижевности и рецензент збирке, Олгица Цице, а домаћин вечери био је пјесник, Новица Телебак. У програму су учествовали и ученици Музичке школе Требиње.
Олгица Цице је Сулаверову поезију назвала „Дневник исељеника или путника“, а у рецензији истиче његов дар: „Говорим о таленту. Таленат је као вода, увијек нађе себи пут. Таленат је као вулкан, отвори своје гротло и излије усијање. Отиснувши се из мале средине, Сулавер је упијао и учио све што је било могуће. Научио је да дође до ријечи и створи лијепу грађевину која одише љубављу, оданошћу, памћењем. Далеко од својих коријена који су га изњедрили, паралелно са својим изграђеним и осмишљеним животом, са новом географијом и архитектуром, језиком, културом, срећном породицом, Сулавер и даље живи своју Херцеговину, тај камен, људе, куће, воде, воћњаке, ливаде, бриге. У својој удобној соби ништа није заборавио…“
Највеће одушевљене у публици изазвале су пјесме из циклуса „Једно слово, једна пјесма“ јер у њима све ријечи почињу истим словом што изискива велики труд и добро познавање језика при писању оваквих стихова. Тако у првој строфи пјесме „Доброта“ Сулавер каже:
„Добро добрим далеко добаци
добро дијете добродушан дека,
доста држим да доброта дође
дугом дану дужник довијека“
У разговору Сулавер је објаснио шта за њега значи поезија: „ То је по мени претакање слика у ријечи јер немам афинитете за сликање, па сам се одлучио за ријечи. Ријечи су те са којима се одавно играм и увијек сам нешто пискарао“. Овај пјесник који ради у Канади као дизајнер у машинској индустрији каже како воли да користи српски језик што више и тренира га писањем поезије. Истиче да је врло интересантно како човјек брзо заборавља језик ако га не користи. Воли да ствара и нове ријечи, углавном кованице у што су се увјерили синоћ сви који су дошли у Народну библиотеку.